Uglavnom su žene te koje odlučuju o kupovini potrebnih artikala za domaćinstvo ili kupovini poklona za prijatelje.
S obzirom na veliki udeo koji žene imaju u donošenju odluka kada je u pitanju kupovina, mnoge industrije bi trebale da se zapitaju koje tailor-made proizvode i usluge mogu ponuditi jednom ovako lojalnom kupcu.
Prema studiji sa Harvarda žene su najveći potrošači u četiri industrije: prehrambena industrija, sport i fitnes, industrija nege i lepote i modna industrija. Prodaja putem interneta, koja je naročito eksplodirala tokom pandemije, donela je samo boljitak modnoj industriji. Internet prodaja i dostava namirnica na kućnu adresu olakšala je proces kupovine. Ista studija industriju finansijskih usluga i privatno zdravstvo ocenjuje sa najvećim potencijalom ukoliko se prihvate promena i bolje prilagode svoje usluge ženskom polu[2].
Svetu finansijskih usluga potrebno je više razumevanja za potrebe žena
Istraživanje koje je sprovela neprofitna organizacija Žensko svetsko bankarstvo (Women’s World Banking) ukazuje da žene ne očekuju popuste i promocije kada je u pitanju pružanje finansijskih usluga, već se od finansijskih institucija očekuje da razumeju njihove potrebe. Praksa je pokazala da žene najčešće donose finansijske odluke tokom značajnih događaja u njihovom životu kao što su stupanje u brak, razvod, rođenje deteta i promena posla. Ženama je važna finansijska edukacija. Kada kupuju prvi stan važno im je da razumeju različite vrste osiguranja i obim pokrića koji se nudi. Kada dobiju prvi posao i odluče se za kreditnu karticu ili keš kredit važno im je da razumeju plan otplate. U procesu razumevanja potrebna im je podrška finansijskih analitičara.
Žene investitori ulažu u ono u šta veruju
Žene žele da preuzmu finansijske rizike, greška je misliti da imaju manji apetit za preuzimanje rizika od muškaraca. One su oprezne a njihova opreznost se ogleda u preispitivanju finansijskih odluka, sagledavanju svih rizika, za šta je jednostavno potrebno vremena.
S obzirom da su po prirodi emotivnije i empatičnije od muškaraca fokusirane su na aktivnosti kojima mogu da doprinesu dobrobit društvu u kojem se nalaze i prirodi koja ih okružuje. Aktivne su na društvenim mrežama, prikupljaju sredstva i pokreću brojne organizacije. Slede svoja uverenja. Zato su njihovi finansijski ulozi u tesnoj vezi sa emotivnim ulozima.
Istraživanje Evropske Komisije iz 2020. godine pokazuje da žene kao investitori pokreću biznis sa mnogo manje kapitala i njihov primarni izvor je ušteđevina[4]. Za razliku od muškaraca manje se oslanjaju na investicije sa strane, bilo od zainteresovanih pojedinaca ili kompanije koja bi želela da investira. Jednostavno, žene se ređe odlučuju da pitaju za finansijsku pozajmicu, najčešće imaju manje ostvarenih poznanstava sa potencijalnim investitorima i imaju izraženiji strah od odbijanja za razliku od muškaraca. Praksa je pokazala da žene kao preduzetnice najčešće ne osnivaju biznise koji imaju veliki kapital i brz rast prinosa već se više fokusiraju na društveni rad i uslužne delatnosti.
Sa rastom start up-ova sve je više žena investitora koje ulažu svoja sredstva za pokretanje preduzeća u zamenu za udeo u vlasničkom kapitalu. Štaviše postoje udruženja koja okupljaju takozvane „angel investors“ i to žene, koje ulažu u preduzeća čiji su osnivači takođe žene.
Više od jednog veka biće potrebno za premošćavanje ekonomske nejednakosti između polova
I pored velikog napretka koji je u učinjen u 20. i 21. veku kada je u pitanju jednakost polova, biće potrebno 135 godina da se sustignu sve razlike u vezi ekonomske jednakosti između polova[5]. U mnogim zemljama finansijska pismenost žena je na jako niskom nivou. U nekim zemljama Srednjeg istoka žene ne mogu jednostavno pristupiti finansijskim institucijama zbog ograničenja u kretanju van svojih domova. Neuređeno tržište rada u mnogim zemljama Azije dovodi do toga da žene platu primaju na ruke i nemaju otvorene bankovne račune. Na taj način sredstva kojima raspolažu ostavljaju nezaštićenim, što je posebno opasno imajući u vidu da mnogi žive u područjima izloženim nepogodama kao što su poplave i zemljotresi. Zakoni koji se odnose na nasleđivanje imovine nepogoduju mnogim ženama u Azijskim zemljama. Time im je otežano uzimanje kredita jer nemaju imovinu koju bi dale u zalog[6].
Osnaživanje žena da preuzmu značajne uloge u svetu finansijskih usluga važan je zadatak. Žene preduzetnice, žene investitori, žene koje svaki dan kod kuće donose manje ili veće finansijske odluke imaju isti cilj – pozitivan uticaj na društvo. Nekada je to uticaj na društvenu zajednicu, a nekada je dovoljan uticaj na pojedinca. Na putu osnaživanja važnu ulogu preuzeće finansijske institucije.
Autor: Nevena Ćirić, Šef jedinice za aktuarstvo i razvoj i ovlašćeni aktuar, OTP Osiguranje
Izvori:
[1] www.forbes.com, Top 10 things everyone should know about women consumers, Bridget Brennan, 2015
[2] www.hbr.org, Harvard Business Review, The female economy, Michael J. Silverstein, Kate Sayre, 2009
[3] Gender Differences in Personal Income and Financial Risk Tolerance: How Much of a Connection?, Roszkowski, Grable, 2010
[4] Gender Smart Financing Investing In & With Women: Opportunities for Europe, Agnieszka Skonieczna, Letizia Castellano, European Commission, 2020
[5] Global gender gap report 2021, World Economic Forum
[6] Products and services for women in Asia and the Pacific, Arisha Salman and Keiko Nowacka, Asian development bank, 2020