Uz dugoročni kredit banke polisa životnog osiguranja predstavlja odličan finansijski plan za svakog pojedinca koji isti kredit uzima. Polisa eliminiše stres koji može imati njegova porodica u slučaju nastanka nepredviđenog i neželjenog događaja jer se isplaćuje jednokratna osigurana suma koja pokriva dugovanje.

Iako polisi životnog osiguranja možemo dodeliti snažne ključne reči kao što su: sigurnost, bezbednost, zaštita, porodica, ona se ne nalazi u okvirima finansijskog „menija” svakog pojedinca koji se zadužuje kod banke. A zašto je to tako istraživali su i naučnici. 

U svom radu Behaviour in Risky Decisions: Focus on Risk Defusing iz 2007. godine Huber, kod ljudi koji donose odluke u vezi sa rizičnim događajima, prepoznaje dva ključna faktora koja utiču na ishod nečije odluke. To su subjektivna vrednost ishoda i verovatnoća tog ishoda. Huber se u svojoj studiji dotiče igara na sreću i navodi da svaki pojedinac koji učestvuje u igrama na sreću veoma zainteresovan za verovatnoću ishoda. Opisuje ih kao veoma svesne pojedince, koji su vrlo dobro upoznati sa potencijalnim gubitkom i dobitkom i koji tragaju za što korisnijom informacijom o verovatnoći ishoda.

Nešto kasnije, u radu iz 2012. godine pod nazivom Risky Decisions: Active Risk Management, Huber pravi razliku između svakodnevnih rizičnih događaja kojima se pojedinac može izložiti i rizika koji sa sobom nose igre na sreću. Naglašava da su pojedinci tokom hvatanja u koštac sa realističnim rizičnim događajima više zainteresovani da čuju samo informaciju da li se takav događaj može dogoditi, te da većina njih nije zainteresovana da istraži koliko je takav događaj verovatan.

Prema Huberu pojedinci koji igraju igre na sreću dobijaju epitet aktivni tragači za verovatnoćama. Zašto onda neko ko uzima životno osiguranje nije aktivni tragač za verovatnoćom? 

Naravno da jedan deo odgovora leži u razlici između osiguranja i igara na sreću. Staro dobro poređenje, nikada prevaziđeno. Polisom osiguranja možemo nadomestiti ono što smo izgubili ali ne i dobiti više od toga. Sa igrama na sreću možemo izgubiti sve ili dobiti mnogo. Polisom osiguranja prenosimo rizik kojim smo izloženi na osiguravajuću kompaniju. Kod igara na sreću nema takvog prenosa rizika jer rizik stvaraju sami igrači.

Zato Huber kod realističnih rizičnih događaja koji nisu igre na sreću prepoznaje Risk Difusing Operator (RDO) ili operator za smanjenje rizika. U pitanju je akcija koju pojedinac može sprovesti pre same izloženosti riziku sa ciljem njegovog umanjenja (npr. vakcinisanje pre odlaska na teritoriju gde postoji mogućnost zaraze), u slučaju eventualnog nastanka rizičnog događaja (npr. uzimanje polise životnog osiguranja koja će kompenzovati nastale gubitke), nakon nastanka rizičnog događaja (npr. pokrivanje nastalih gubitaka iz ušteđevine umesto iz polise životnog osiguranja u slučaju nastanka rizičnog događaja).

Da li će pojedinac izabrati RDO zavisi od vremena i troška koji treba da uloži u njegov pronalazak. Za nekog ko uzima dugoročni kredit u banci vreme pronalaska RDO-a nije problem. Već smo utvrdili da je za njega najbolja opcija polisa osiguranja. Trošak koji je potrebno uložiti za RDO je cena osiguranja i predstavlja važan faktor odluke koji utiče na pojedinca da li će uzeti polisu osiguranja. Niža cena i viši nivo pokrića povećava verovatnoću izbora polise osiguranja. 

Prema navodima Mchugh u radu The Psychology of Consumer Credit and Payment Protection Decision Making iz 2009. godine, pored cene osiguranja jako veliki uticaj na odluku o uzimanju polise osiguranja ima prethodno iskustvo pojedinca (u vezi rizika kojem je izložen kao eventualno prethodno iskustvo sa osiguravajućom kompanijom), uticaj različitih grupa na njega (porodica, prijatelji, poslovno okruženje, on-line okruženje) i razumevanje proizvoda osiguranja kao finansijskog proizvoda. Mchugh u svom radu navodi da će se svaki pojedinac pre uzimanja polise osiguranja finansijskih gubitaka zapitati koliko je njegov posao rizičan i da li može doći u situaciju nesolventnosti.

O važnosti bihevioralne teorije finansija govore i Lim, Mohidin, Osman i Jamal u radu Determinants of perception toward life insurance and it’s impact on intention to purchace iz 2020. godine. Jedan od zaključaka analize je edukacija o proizvodima osiguranja kroz različite kanale komunikacije, preko agenata, brokera, a za mlađu poopulaciju putem interneta kao i deljenje pozitivnih iskustava pojedinaca.

Iako igre na sreću ne podrazumevaju prisustvo operatora umanjenja rizika jer se kod njih izloženost riziku ne može umanjiti, one prema Huberu podrazumevaju skup pojedinaca – aktivnih tragača za verovatnoćama. Svaki pojedinac prilikom uzimanja dugoročnog kredita treba da se podseti ključnih reči koje opisuju životno osiguranje – sigurnost, bezbednost, zaštita, porodica, i tako postane delom aktivni tragač za verovatnoćama i potencijalni osiguranik.

Autor: Nevena Ćirić, Šef jedinice za aktuarstvo i razvoj i ovlašćeni aktuar, OTP Osiguranje