A sada nešto drugačije pitanje. Koji događaj biste izabrali između sledeća dva ponuđena: da platite 10 evra ili da rizikujete da sa verovatnoćom 0.001 izgubite 10.000 evra?

Prema dokazima Tverskog i Kanemana iz 1992. godine većina nas bi izabrala da učestvuje u igri u kojoj sa malom verovatnoćom od 0.001 može da dobije 10.000 evra nego da pristane na siguran dobitak od 10 evra iako su dva događaja jednaka. Slično, većina bi radije platila 10 evra nego da rizikuje gubitak od 10.000 evra sa malom verovatnoćom od 0.001. Iako između dva događaja postoji znak jednakosti, ipak postoji određeni teg koji preteže na jednu stranu.

Ovom pojavom bavili su se Tverski i Kaneman, zagovornici kumulativne prospektivne teorije. Kaneman je 2002. godine nagrađen Nobelovom nagradom za doprinos bihevioralnoj ekonomiji, a sama prospektivna teorija je jedna od njenih osnova. Prospektivna teorija se bavi donošenjem odluka kada postoji rizik, čest je pojam u finansijama jer govori da se gubici i dobici vrednuju drugačije od strane pojedinaca. Uvodi pojam pondera uz funkciju raspodele i taj ponder predstavlja teg koji preteže u korist jednog od dva jednako verovatna događaja.

Kada su u pitanju retki događaji posebnu pažnju bi trebali obratiti na odluke pojedinaca koji prema kumulativnoj prospektivnoj teoriji imaju tendenciju da uvećaju procenu njihove verovatnoće nastanka. U teoriji, svi događaji čija se verovatnoća nastanka nalazi u repu krive raspodele verovatnoće zavređuju pažnju pojedinaca više nego što bi trebalo. U praksi to znači da bi pojedinac procenio verovatnoću nastanka potpunog trajnog invaliditeta većom nego što ona to zapravo jeste. U studiji procene frekvencije određenih rizika Lihtenštajn, Slovik, Fišhof, Lejman i Kombs su 1978. godine došli do zaključka da su ispitanici imali tendeciju da pretpostave da je jedan rizik značajno veći od drugog, te su smatrali da je verovatnoća smrti usled nezgode 3.5 puta veća od smrti usled dijabetesa, dok je prema tadašnjim zvaničnim statistikama u SAD-u ovaj racio iznosio 1.5. Ocenili su da su pojedinci bili pristrasni prema senzacionalističkim rizicima koje je bilo lako upamtiti, a kasnije i prisetiti ih se.

Šta ovo znači za životno osiguranje? Ukoliko pojedincu date mogućnost da bira između proizvoda osiguranja koji pokriva samo rizik smrti i proizvoda osiguranja koji pokriva rizik smrti i teže bolesti vrlo je verovatno da će pojedinac izabrati drugi proizvod ukoliko izbor bude vršio samo na bazi procene rizika koji je pokriven. Teže bolesti kao što su srčani udar, moždani udar, tumori danas su nažalost deo naše svakodnevnice. Podsetimo se samo Istraživanja zdravlja stanovništva Srbije za 2019. godinu koje je sproveo Republički zavod za statistiku prema kojem svaki treći stanovnik ima povišeni krvni pritisak, a svaki jedanaesti ima koronarnu bolest srca ili anginu pektoris.

Ako već kažemo da postoje rizici koji su senzacionalistički, koje je lako upamtiti i za koje pojedinci mogu da pretpostave da su više verovatni od onoga što u stvarnosti jesu, zašto se onda retko osiguravamo od rizika prirodnih katastrofa kao što su poplave i zemljotresi? Za to postoji nekoliko razloga. Jedan od njih je cena osiguranja od takvog rizika. Kako je nužno ovakve rizike dobro diversifikovati cena osiguranja će dosta zavisiti od reosiguravača koji u uslovima velikih klimatskih promena moraju nužno da revidiraju cene. Ukoliko je pojedinac već iskusio neki od ovih katastrofalnih rizika i nije imao posledice, odjednom za njega, sa psihološke strane, ovi rizici i nisu više tako katastrofalni te će poželeti da novac od premije osiguranja preusmeri na pokriće nekih drugih rizika. Još jedan razlog može biti i jednoobrazno razmišljanje grupe. Ukoliko ljudi iz vašeg okruženja, vaši prijatelji, komšije i kolege nemaju pokriće od ovih rizika, vrlo je verovatno da nećete imati ni vi.

Razumevanje subjektivne procene verovatnoće nastanka određenih štetnih događaja može pomoći društvima za osiguranje da bolje razumeju potrebe osiguranika u cilju dizajniranja što boljih proizvoda osiguranja. Za to vreme, pojedincima ne preostaje ništa drugo nego da se zapitaju kako subjektivno procenjuju verovatnoće nastanka različitih događaja i koliki ponder zaista dodeljuju verovatnoći neuspeha na javnom nastupu ili učešću u saobraćajnoj nezgodi na kružnom toku Slavija.

Autor: Nevena Ćirić, Šef jedinice za aktuarstvo i razvoj i ovlašćeni aktuar, OTP Osiguranje