Kada govorimo o životnom osiguranju, bilo da je reč samo o zaštiti od rizika smrti, životnim osiguranjima koja sadrže dodatna pokrića ili pak osiguranju sa štednom komponentom, jedno je zajedničko za sve – služi kao oblik zaštite osiguranika i korisnika osiguranja u slučaju nepredviđenih okolnosti.

Sam proces zaključivanja ugovora o životnom osiguranju se može razlikovati u zavisnosti od ugovornih elemenata kao što su pol, pristupna starost osiguranika, iznos osigurane sume i trajanje osiguranja. Najjednostavniji proces je automatsko prihvatanje u osiguranje, gde se polisa zaključuje za svega nekoliko minuta jer ne zahteva procenu rizika i prikupljanje informacija o zdravstvenom stanju osiguranika. U drugim slučajevima, osiguravajuće kuće mogu zahtevati dostavljanje određenih podataka koji se tiču zdravstvenog stanja osiguranika kroz popunjavanje medicinskog upitnika pa i obavljanje različitih vrsta specijalističkih pregleda. Koliko detaljne preglede je potrebno obaviti zavisi od osiguravajuće kuće i gorenavedenih ugovornih elemenata. U praksi, potreba za nešto obuhvatnijim pregledima obično ide uz osiguranje života korisnika dugoročnog stambenog kredita sa velikim iznosima osiguranih suma. Dostavljeni podaci o zdravstvenom stanju služiće Osiguravaču kao smernica prilikom procene rizika odnosno ispitivanja mogućnosti nastanka štete i utvrđivanja visine premije osiguranja. Ukoliko je Osiguranik mlada i zdrava osoba rizik je manji u odnosu na osobu starije životne dobi koja ima jednu ili više pridruženih bolesti.

Iako je, čini se, u poslednjih nekoliko godina povećana svest kod građana o značaju životnog osiguranja i benefitima koje donosi, posebno u situacijama kada se kreditno zadužuju na velike iznose i dugi niz godina, i dalje se dešava da pojedini klijenti budu iznenađeni kada uđu u proceduru za odobrenje kredita ne znajući da to znači da moraju obaviti određene preglede i testiranja za koje je potrebno izdvojiti vreme i novac. Da li je životno osiguranje neophodno, koje su pogodnosti, da li je zaista obavezno uraditi preglede i zašto su oni bitni, samo su neka od pitanja koje klijenti postavljaju prilikom ulaska u proceduru za zaključenje ugovora o osiguranju, posebno u slučajevima kada se žuri sa odobrenjem kredita, pa se bilo kakvi dodatni koraci na putu ka novom stanu smatraju usporavanjem procesa.

Da li je to zaista tako?

Radi boljeg razumevanja, pokazaćemo kako to izgleda na konkretnom primeru. Polisu životnog osiguranja želi da zaključi muškarac, srednje životne dobi, na period trajanja od 20 godina i sa iznosom osigurane sume preko 100.000,00 EUR. Lista analiza koje je potrebno da obavi može sadržati više zahteva kao što su: pregled lekara specijaliste, kompletnu krvnu sliku, pregled urina, biohemijske analize, EKG itd. Na osnovni iznos premije uticaće pol, starost osiguranika, trajanje osiguranja i visina osigurane sume, ali konačni iznos premije osiguranja će se dobiti tek nakon dostavljanja gorepomenutih analiza i procene rizika na osnovu istih. Premija može ostati ista kao osnovna ili uvećana u zavisnosti od rezultata dostavljenih analiza. Ukoliko klijent pati od neke hronične bolesti kao što je na primer visok krvni pritisak ili pak ima uvećanu telesnu masu, verovatno će osnovna premija biti uvećana za neki procenat. To bi značilo da je Osiguravač spreman da prihvati klijenta u osiguranje i pored uvećanog rizika uz određenu naknadu, a klijent ima pokriće od rizika smrti tokom narednih 20 godina. Kod osiguranja korisnika stambenih kredita iznos osigurane sume prati dinamiku otplate kredita te će u slučaju smrti osiguranika Osiguravač isplatiti ostatak duga po kreditu u celosti. Ono što je jako važno i generalno savet svima u procesu zaključivanja polise životnog osiguranja, jeste da odgovori na pitanja o zdravstvenom stanju treba da budu krajnje iskreni, bez prećutkivanja nekog zdravstvenog problema koji bi na kraju mogao biti predmet odbijanja isplate po odštetnom zahtevu. Ukoliko dođe do osiguranog slučaja, Osiguravač utvrđuje okolnosti i uzrok nastanka istog, a to može uključiti i pribavljanje zdravstvenih podataka od medicinskih ustanova kao što je na primer zdravstveni karton osiguranika. Ukoliko u zdravstvenom kartonu postoji podatak da se osiguranik  lečio od neke bolesti koju je „prećutao“ prilikom stupanja u osiguranje, Osiguravač ima pravo da odbije isplatu po odštetnom zahtevu jer mu navedena bolest nije bila poznata prilikom prijema u osiguranje.

Detaljni pregledi i procena rizika od strane osiguravajuće kuće iako zahtevaju određeno vreme i novac, rezultiraju  prijemom u osiguranje uz poznavanje svih bitnih okolnosti za procenu rizika od strane Osiguravača, usled čega on neće isključiti osiguravajuće pokriće ukoliko osigurani slučaj nastupi kao posledica zdravstvenog stanja  koje mu je bilo poznato u trenutku ugovaranja. 

Nizak nivo životnog standarda, nedovoljna informisanost građana o koristima osiguranja, nerazumevanje proizvoda koje kupuju samo su neki od problema koji utiču na odluku ljudi da se ne opredele za osiguranje. Podizanje svesti, odgovaranje na sve njihove nedoumice i kvalitetna podrška od strane Osiguravača samo su neki od važnih koraka na putu ka sve većem korišćenju proizvoda životnog osiguranja.

Sami lekarski pregledi nisu nepotreban korak i gubitak vremena već imaju još jednu svrhu na koju svi često zaboravljamo  – odgovornost prema sebi i svojoj porodici i briga o sopstvenom zdravlju. 

Autor: Vesna Joksimovic, Koordinator tima za preuzimanje rizika, OTP Osiguranje