Kako je moguće da se u eri brze internet konekcije, društvenih mreža i visoke tehnologije borimo sa usamljenošću?
Dvoje od pet ispitanika prijavilo je da se osećalo usamljenije tokom 2021. godine nego u prethodnih 6 meseci, dok je jedan od pet ispitanika naveo da se oseća manje usamljenim nego ranije. Istraživanje je sproveo Ipsos na globalnom nivou podstaknut uticajem pandemije na mentalno zdravlje. Zemlje čiji su ispitanici najčešće navodili da se osećaju usamljenije su Turska, Brazil, Belgija, Kanada i Velika Britanija.[1]
Mladi se ipak osećaju najusamljenije
Istraživanja sprovedeno u SAD-u pre pandemije nisu potvrdila da se šezdesetogodišnjak sada oseća usamljenije nego njegov vršnjak pre deset godina.[2] U Švedskoj je tokom perioda od deset godina sprovedeno istraživanje o usamljenosti na istim ispitanicima i kod njih nije utvrđeno povećanje osećaja usamljenosti.[3] Sve više se skreće pažnja na usamljenost mlađe populacije starosti od 16 do 24 godine. Studija koju je sproveo Univerzitet u Mančesteru u saradnji sa radijem BBC tvrdi da se u 40% slučajeva mladi starosti od 16 do 24 godine izjašnjavaju kao usamljeni ili veoma često usamljeni, dok se isto tako izjašnjava 27% najstarije populacije koja ima preko 75 godina.[4]
Prirodno se postavlja pitanje kako je najveći procenat usamljenih među najmlađima. CIGNA, jedna od šest najvećih kompanija za zdravstveno osiguranje u SAD-u utvrdila je u istraživanju sprovedenim na dvadeset hiljada ispitanika da češća upotreba društvenih mreža nije usko korelisana sa osećajem usamljenosti. Pretpostavlja se da su mladi u okviru ove starosne grupe sami sebi nametnuli mnogo obaveza, fokusirani su na rad, skloni su perfekcionizmu i ne žele da „gube vreme“ na jednostavno ćaskanje sa vršnjacima koje bi im pomoglo da se bolje upoznaju. Anketirani mladi navode da nemaju osećaj pripadnosti grupi i slabije su angažovani u političkim i volonterskim organizacijama od svojih starijih prethodnika.[5]
Osećaj usamljenosti dovodi se u vezu sa rizikom od prevremene smrti
Postoji veza između osećaja usamljenosti, društvene izolovanosti i povećanog rizika od smrti. Sumarni rezultati sedamdeset vođenih studija na ovu temu tokom perioda od sedam godina pokazali su da osećaj usamljenosti povećava rizik od prevremene smrti za 26% i da društvena izolovanost isti rizik povećava za 29%.[6] Poznato je da osećaj usamljenosti ima značajan uticaj na fizičko i mentalno zdravlje kao i da se dovodi u vezu sa stanjem depresije, alkoholizmom, kardiovaskularnim problemima, problemima sa spavanjem, imunim sistemom itd.[7]
Šta kažu istraživanja iz Srbije
Problemom usamljenosti bavile su se mnoge organizacije. Ono što se ističe kao najveći problem jeste osećaj usamljenosti koji se javlja kod starijih lica s obzirom na veliki broj staračkih domaćinstava. Prema popisu iz 2011. godine udeo staračkih domaćinstava u Republici Srbiji iznosio je oko 17%. U pitanju su domaćinstva u kojima samo žive ljudi stariji od 65 godina što je najčešće posledica udaljenosti roditelja od dece.[8] Vrlo često se starost povezuje sa osećajem usamljenosti. Ono što se ističe je izazov koji nosi starenje u gradovima, te se navode i preporuke za unapređenje položaja starih lica u gradovima. Predlaže se inkluzivna urbanizacija i uključivanje starijih lica u donošenju odluka kada je u pitanju korišćenje zajedničkih zelenih površina, dostupnih javnih prostora, bezbednog javnog prevoza, bezbednog stanovanja, promovisanje i podsticanje učešća u zajedničkim društvenim aktivnostima.[9]
Ističe se važnost aktivnog starenja koje pojedincu pruža mogućnost da bude aktivni učesnik u životu svoje porodice i u društvu, uprkos postojećim kognitivnim ili fizičkim poteškoćama koje često prate starije doba. Postoji i indeks aktivnog starenja koji se redovno meri na Evropskom nivou i 2016. godine bio je najviši je za Švedsku, a najniži za Grčku. Pilot izveštaj za Srbiju iz 2016. godine pokazao je da smo bolji od Grčke ali značajno niži od Evropskog proseka.[10]
Kako se sa osećajem usamljenosti nose društva za osiguranje
U SAD-u društva koja se bave zdravstvenim osiguranjem osmislila su programe koji pomažu najstarijima u borbi protiv usamljenosti. Jedan od programa nakon popunjenog onlajn upitnika učesnicima obezbeđuje smernice za dalju zdravu društvenu interakciju i ohrabruje ih da u tome istraju. Drugi program deli slične smernice putem webinara. Postoje programi koji uključuju volontere, a koje najstariji sugrađani mogu pozvati za pitanja o nabavci hrane i lekova, dok su u nekim slučajevima najstarijim sugrađanima na raspolaganju dostupni medicinski radnici koje nazivaju i partnerima za brigu.[11]
Postoji i takozvani Papa program u okviru kojeg se najstarijima dodeljuju mladi volonteri, najčešće studenti, čija je uloga da pomažu. Nekada je potrebno ispratiti najstarije na zakazani pregled kod doktora, a nekada je dovoljno odvojiti deset do dvadeset minuta za ćaskanje telefonom.
Svi programi protiv usamljenosti zasnivaju se na održavanju zdravih veza i učestvovanju u društvenim aktivnostima. Ulaganje u veze je dugoročna investicija, a benefiti nemerljivi.
Autor: Nevena Ćirić, Šef jedinice za aktuarstvo i razvoj i ovlašćeni aktuar, OTP Osiguranje
Izvori:
[1] https://www.ipsos.com/en/loneliness-increase-worldwide-increase-local-community-support
[2] Hawkley, L. C., Wroblewski, K., Kaiser, T., Luhmann, M., & Schumm, L. P. (2019). Are U.S. older adults getting lonelier?: Age, period, and cohort differences. Psychology and Aging
[3] Nyqvist, F., Cattan, M., Conradsson, M., Näsman, M., & Gustafsson, Y. (2017). Prevalence of loneliness over ten years among the oldest old. Scandinavian journal of public health, 45(4), 411-418.
[5] CIGNA U.S. Loneliness index, 2018
[8] Devedžić M., Stojilković Gnjatović J., (2015). Demografski profil starog stanovništva Srbije, Republički zavod za statistiku
[9] Janković B., Todorović N., Zajić G., Vračević M., (2018). STARENJE U GRADOVIMA – izazovi savremenog društva, Crveni krst Srbije
[10] Babović M., Veličković K., Stefanović S., Todorović N., Vračević M., (2018). Socijalna uključenost starijih osoba (65+) u Srbiji, Crveni krst Srbije