Kao što se može pretpostaviti, u većini slučajeva, kompanije preuzimaju gotova rešenja dostupna na tržištu. Ono što je nama interesantno je druga strana. Zašto se određene kompanije odlučuju da samostalno ili bar delimično samostalno rade na razvoju softverskih rešenja? Razloga je više, pokušajmo da analiziramo neke od njih i otkrijemo koje su to prednosti i mane ovakvog izbora.
Svaka kompanija najbolje poznaje sopstveni poslovni model njegove prednosti i slabe tačke, rizike kojima je izložena kao i spremnost da preuzme nove, postojeća softverska rešenja, način saradnje i komunikacije među timovima kao i poslovni duh kolektiva. Ali da bi se oslonila na sopstvene resurse neophodno je da ih ima u dovoljnom broju.
Ovo ne znači nužno da će najmnogoljudnije kompanije biti i najspremnije da se prihvate zadatka kao što je na primer razvoj dela rešenja za IFRS17. Pažljiv odabir zaposlenih bi ovde bio od velike pomoći: računovođa sa dobrim poznavanjem postojećih i novih propisa, finansijski i aktuarski analitičar koji će tumačiti obračune različitih računovodstvenih kategorija, biznis analitičar koji će regulatorne zahteve moći da prevede i IT analitičar koji će prevedeno moći da iskodira. Što je obračun složeniji, to se broj ljudi proporcionalno uvećava. Kontinuirana edukacija zaposlenih koji rade sinhronizovano na razvoju se podrazumeva. Neminovna je i spremnost kompanije da preusmeri deo resursa sa biznisa, na poslove koji u tom trenutku ne donose profit.
Ali oslanjanje na ljudstvo nije dovoljno. Potrebno je osloniti se i na postojeća softverska rešenja i izvući maksimum iz njih. Na primeru implementacije obračuna prema novom regulatornom standardu IFRS17 to bi značilo da je potrebno preispitati da li su postojeća kompanijska IT rešenja pogodna za generisanje novčanih tokova za potrebe IFRS17 obračuna. Takođe, potrebno je raspitati se da li je vendor već imao iskustva sa implementacijom IFRS17 u nekoj drugoj kompaniji kojoj takođe pruža softversku podršku. Kompanije koje su već radile na implementaciji softverskih rešenja za potrebe Solventnosti 2 su u velikoj prednosti jer mogu iskoristiti neke obračunske kategorije.
Ukoliko se kompanija odluči za eksterno rešenje treba proveriti da li je kompatibilno sa već postojećim i kako se može nadograditi na njega. Prednost će uvek imati rešenja koja obezbeđuju jednostavniju integraciju sa postojećim IT, računovodstvenim i aktuarskim sistemima, rešenja koja su fleksibilna i koja se lako mogu prilagoditi potencijalnim izmenama u regulativi. Razmisliti o tome da li se prilagođavanja mogu razvijati lokalno, od strane kompanijskog tima analitičara ili je uvek potrebno anagažovanje eksternog vendora jer neka rešenja ipak zahtevaju poznavanje posebnih programskih jezika.
Bez obzira o kojem razvoju softverskog rešenja se radi, uvek postoje prednosti i mane ako se odlučite za eksterno ili interno rešenje. Ranije je bilo više diskusija na ovu temu. Danas na tržištu ima sve više vendora koji nude softverska rešenja za društva za osiguranje. Bogatija ponuda daje sve bolja rešenja jer se IT kompanije međusobno takmiče kako bi ponudile što bolji proizvod. Kako ponuda raste, verovatnoća da društvo za osiguranje ne pronađe adekvatno rešenje za sebe je veoma mala.
Otuda mnoga društva za osiguranje odustaju od sopstvenog razvoja, kupuju već postojeća rešenja, a svoje resurse usmeravaju na profitabilniji deo biznisa. Ali većina kompanija se ne zaustavlja samo na kupovini softvera, već radi i na edukaciji svojih zaposlenih u saradnji sa vendorom. Na taj način osposobljava se da u bliskoj budućnosti u cilju prilagođavanja potrebama tržišta ili novim regulatornim zahtevima, preuzme deo razvoja na sebe. Od kupca i običnog korisnika postaje aktivni učesnik u procesu razvoja jedinstvenog tailor-made rešenja.
Autor: Nevena Ćirić, Šef jedinice za aktuarstvo i razvoj i ovlašćeni aktuar, OTP Osiguranje